ne postoji naslov za ovo

02. listopad 2010 ob 17:51 | 44
Evo ovih dana hodam hodnicima maste,
pa ti hodnici ponekad u nazad me vrate,
u te noci, kasne sate, a svaka noc je duga,
pa ima vremena dosta da spusti se suza.
Pa ne znam sto tebi ja i dalje pisem,
pa ne znam sto za tebe ja dalje disem.
Spavam, sanjam te, sve je isto k'o i pre,
sve je isto - sve, samo nemam te!
Ova pesma tvoj dnevnik, ova ljubav taj nemir,
da prestanem da mislim, priznajem - ne vredi.
I uzmi uporedi, nismo bili k'o svi,
i nije da ne vredi dokazuje svaki stih.
Ali nemoj da mislis da ista trazim od tebe,
pa sama si mi rekla da promenice nas vreme.
I zivot stvara scene, a covek pravi kreske,
ko je kriv, kriv je ne bitno, sam dalje idem peske...
Svasta sam radio, ali tako sam hteo,
a mozda nisam treb'o, stvarno, mozda nisam smeo,
Sa tobom da postupam, ali srce je slepo,
i ne kajem se zato, mada bilo je tesko.
Da ne treba tako, mozda svako u pravu je,
al' meni jedino sa tobom tako bilo pravo je.
Znam nestaje sve, i ovo nase stalo je,
al' ti opet ostajes - sad i zauvek!
I da desi se opet, da nadjemo se nas dvoje,
ja necu biti k'o pre, ipak mozda bude bolje,
naucili smo nesto valjda iz veze prosle,
sad cuvaj se ti, pa vidimo se posle...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se