Nostalgična

03. prosinac 2009 ob 20:59 | 124
TBF

NOSTALGIČNA

Može bit da san potrošija i ono malo suza
sa navodnit dolinu sevdaha i bluesa,
svit je tužan, tu nikad neće bit pravde
za one koji žele samo da žive i rade
i samo vole i smiju se svemu kao vicu
a ja se pitan ima li smisla pravit dicu,
donosit ih na svit di su život i sloboda
ka roba koju će neki moćnik prodat
i ove stare melodije bude memorije
čiste nostalgije, i ne znan šta mi je,
stari s bafama, stara s ogromnom trajnom,
sestra i ja cili umazan slajom,
i sve je daleko i tajno al' ditetu sve je sjajno,
znam, ni onda nije sve bilo bajno,
pari mi se puno lipše i ove kapi kiše
ka da šapću – nikad više
jer sve prolazi, ostaje samo u nama,
u srcima, u umu, u fotoalbumu,
priča svaka slika da ne zaboravim nikad
nasmijana lica nekih starih prika,
nekih nema više, ostale su sjene,
mora bit da je s njima nesta i dio mene,
al' vrate ga kiše i vitar s juga,
neka stara pisma, nostalgija i tuga.

Nekad se pitam jel tribalo sve baš tako bit,
pa mislin, tribalo je kad je proklet ovi svit,
dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
zato se nadan da postoji pakal i raj,
neki viši sud, božja pravda
da presudi, kazni svakog onog gada
željnog rata i žednog krvi,
al' ko je bez grijeha nek baci kamen prvi,
ironično, zaista, da citira krista
jedan od onih šta odgojen u obitelji ateista
u mraku, u miješanom braku,
u nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku,
i baš me tamo donila roda,
je, da ne mrzin i buden pošten i iskren i odan
a razliku između zla i dobra
nisan naučija ni od fratra ni hodže ni popa,
kad su zavladali oni šta su pali s kruške,
božji ljudi su blagoslovili puške,
ovce slali u smrt za svoga boga jedinoga,
za ludilo svoga ideologa,
I kad zavlada mržnja razum nije lijek,
i ludilo uvik promini tijek povijesti,
ispiše novu krvavu stranu
u zamlji seljaka, na brdovitom Balkanu.

Zato letin visoko iznad napaćenog tla,
daleko iznad poimanja dobra i zla,
visoko gore ka suncu, u nebesa
di se gužvaju poruke esemesa,
iz ovog vrimena izlazin van
i zaranjam u neki davni, zaboravljeni san,
neki bolji dan, pun smija i vica
di su sritni ljudi i njihova dica
i gledaju u sutra ozarena lica
puni nade u tom svitu pravde,
jednakosti, bratstva i slobode,
u svit ljubavi me misli vode
i još uvik virujen da će na ovoj planeti
jednog dana svi ljudi moć' živit sretni,
razum, ljubav i znanje izgradit će raj
i, znaj, neće bit ironije za kraj.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se